Centar za edukaciju sudija i javnih tužilaca u Republici Srpskoj ( u daljem tekstu: CEST RS) je u okviru Programa stručnog usavršavanja i početne obuke za 2020. godinu, organizovao četvrti po redu trening u okviru druge faze projekta „Sloboda izražavanja i sloboda medija u BiH – JUFREX II“ , uz podršku Evropske unije i Savjeta Evrope, na temu:Govor mržnje“. Seminar je održan 3. i 4. decembra 2020. godine putem online platforme- Cisco Webex, dok su edukatori seminara bili domaći i međunarodni certifikovani stručnjaci JUFREX-a iz oblasti prava na slobodu izražavanja, i to gđa Sanja Tadić Stojisavljević, okružni javni tužilac Okružnog javnog tužilaštva u Banjaluci, g. Aid Hanušić, predsjednik Osnovnig suda u Bijeljini i gđa Sandra Benčić, advokat iz Zagreba, međunarodni ekspert Savjeta Evrope. Seminaru je prisustvovalo jedanaest učesnika iz reda sudija, javnih tužilaca i policijskih službenika.

U skladu sa dnevnim redom, nakon uvodnog obraćanja predstavnika CEST-a RS i Savjeta Evrope, te međusobnog predstavljanja učesnika i razmjene očekivanja, učesnici su imali priliku da čuju, tokom prvog dana treninga, izlaganja vezana opšte principe i standarde slobode izražavanja i govora mržnje, zatim o međunarodnom pravnom okviru za suzbijanje govora mržnje i domaćem zakonodavnom okviru, te usklađenosti pravne regulative u BiH sa međunarodnim standardima, kao i pregled slučajeva prakse Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u predmetima govora mržnje. Tokom drugog dana seminara, učesnici su imali priliu da čuju više o govoru mržnje na internetu i razlici između mržnje kao zasebnom krivičnom djelu i mržnji kao otežavajućoj okolnosti. Sva izlaganja su potkrijepljena mnogobrojnim primjerima iz prakse domaćih sudova i Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

У оквиру Програма стручног усавршавања и почетне обуке за 2020. годину, Центар за едукацију судија и јавних тужилаца у Републици Српској је у оквиру заједничке активности са Центром за едукацију судија и тужилаца у Федерацији Босне и Херцеговине и Правосудне комисије Брчко дистрикта Босне и Херцеговине, подржаном од стране пројекта Превенција и рад на спречавању сексуалног искориштавања и злостављања дјеце у дигиталном окружењеу у Босни и Херцеговини а који спроводи SAVE the CHILDREN, UNICEF и EMMAUS, организовао специјалистичку радионицу за носице правосудних функција на тему: „Сексуално искориштавање и злостављање дјеце у дигиталном окружењу.

Радионица је одржана у периоду од 1. до 3. децембра 2020. године, путем Cisco Webex платформе, а састојала се из три Модула: Модул 1- „Сексуално искориштавање и злостављање дјеце у дигиталном окружењу- етиологија и феноменологија“, Модул 2- „Правни оквир везан за процесуирање случајева сексуалног искориштавања и злостаљања дјеце у дигиталном окружењу“ и Модул 3- „Форензичка истрага- дигитални оквир и процесноправно формирање доказа“.

Едукатори су били еминентни стручњаци из предметне области и то проф. др Елмедин Муратбеговић- Факултет за криминалистику, криминологију и сигурносне студије Универзитета у Сарајеву, проф. др Иванка Марковић- Правни факултет Универзитета у Бањалуци, проф. др Харис Халиловић- Факултет за криминалистику, криминологију и сигурносне студије Универзитета у Сарајеву, гђа Санела Шкаљић- кантонални тужилац Кантоналног тужилаштва кантона Сарајево, гђа Олга-Лола Нинковић- руководилац Одјела за подршку свједоцима у Окружном суду Бања Лука, проф. др Саша Мрдовић- Електротехнички факултет Универзитета у Сарајеву, мр Вахидин Ђалтур, сајбер експерт и стални судски вјештак и мр Оливије Зимоња- начелник Одјељења за Високотехнолошки криминалитет, Управа криминалистичке полиције, МУП Републике Српске.

У оквиру Програма стручног усавршавања и почетне обуке за 2020. годину, Центар за едукацију судија и јавних тужилаца у Републици Српској је организовао семинар из кривичноправне области на тему: „Високотехнолошки криминал“ који је одржан 30. новембра 2020. године, путем Cisco Webex платформе, док су едукатори били гђа Хана Врањешевић, окружни јавни тужилац Окружног јавног тужилаштва у Бањалуци, гђа Тања Плавша и г. Оливије Зимоња, Одјељење за високотехнолошки криминал, Министарство унутрашњих послова Републике Српске.

У складу са дневним редом, учесници семинара су имали прилику да чују више о Будимпештанској конвенцији и законској регулативи, затим о улози тужиоца у истрагама високотехнолошког криминала, те о откривању и доказивању кривичних дјела преваре са посебним освртом на tzv. BEC преваре, Military Romance преваре и друге најчешће појавне облике превара (СМС преваре, преваре у вези са “сигурним дојавама” и др.). Такође, имали су прилику да чују више о доказивању кривичних дјела високотехнолошког криминала, сарадњи са оператерима телекомуникација у земљи и иностранству, те прикупљању, анализи и складиштењу електронских доказа.

REGIONALNA ONLINE KONFERENCIJA

     ZAŠTITA IMOVINE: PRAKSA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA I NACIONALNA SUDSKA PRAKSA NA ZAPADNOM BALKANU''

Dana 09. decembra 2020.godine održana je druga Regionalna online konferencija pod nazivom ''Zaštita imovine: Praksa Evropskog suda za ljudska prava i nacionalna sudska praksa na Zapadnom Balkanu'', u organizaciji Generalnog Direktorata za ljudska prava i vladavinu prava Savjeta Evrope, a u okviru Projekta ''Inicijativa za pravnu sigurnost na Zapadnom Balkanu'', koji se sprovodi u okviru zajedničkog programa Evropske Unije i Savjeta Evrope pod nazivom ''Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019 – 2022''.

Cilj ove online konferencije je da posluži kao platforma za diskusiju među zainteresovanim stranama u zemljama Zapadnog Balkana o izazovima u vezi sa pravom na mirno uživanje imovine, koje pravo je zaštićeno članom 1. Protokola br. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Iako se dijapazon pitanja sa kojima se suočavaju različite jurisdikcije u regionu kreće u širokom rasponu, od restitucije nacionalizovane imovine, preko neizvršenja sudskih odluka do pitanja u vezi sa primanjem penzija i starom deviznom štednjom, Evropski sud za ljudska prava je u svojoj sudskoj praksi utvrdio jasno definisane pristupe kada je riječ o tome šta obuhvata pravo na imovinu i koji pravni lijekovi treba da budu na raspolaganju kako bi se to pravo pouzdano ostvarilo.

Na online konferenciji je bio prijavljen 51 učesnik, iz reda predstavnika ustavnih sudova, vrhovnih sudova, apelacionih sudova, ministarstava pravde, nacionalnih institucija za obuku u pravosuđu, zastupnika pred Evropskim sudom za ljudska prava, predstavnici advokatskih komora i strukovnih udruženja sudija iz zemalja: Bosne i Hercegovine, Albanije, Srbije, Crne Gore, Sjeverne Makedonije i Kosova, kao i predstavnici Sekretarijata Savjeta Evrope i Sekretarijata Evropskog suda za ljudska prava. Ispred Centra za edukaciju sudija i javnih tužilaca Republike Srpske, u radu konferencije je učestvovao Tomislav Čavić- direktor Centra.

Na temu ''Ključni koncepti i relevantna sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava u oblasti prava na zaštitu imovine'' izlagali su advokati specijalizovani za oblast ljudskih prava angažovani u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu i Dragoljub Popović, bivši sudija Evropskog suda za ljudska prava, koji je bio izabran iz Srbije.

Na temu ''Nerješena pitanja i izazovi u pogledu prava na mirno uživanje imovine'' izlagali su eminentne sudije Vrhovnog suda Crne Gore, Ustavnog suda Albanije, pravni savjetnik Ustavnog suda BiH, advokat iz Ujedinjenog Kraljevstva, nacionalni pravni koordinator u Misiji OEBS u Skoplju, kao i pravnici iz Odjeljenja za izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava.

У оквиру Програма стручног усавршавања и почетне обуке за 2020. годину, Центар за едукацију судија и јавних тужилаца у Републици Српској (у даљем тексту: „ЦЕСТ“), је организовао семинар из кривичноправне области на тему: „Процјена вјеродостојности исказа свједока кроз невербалне сигнале у истражном поступку“ који је одржан 17. новембра 2020. године, путем платформе- Cisco Webex. Излагач на семинару је био г. Горан Којић, главни форензички вјештак за психолошке анализе и вјештачења, полиграфски испитивач и инструктор у МУП-у Србије и сарадник Института за бихејвиоралну форензику у Србији, који је у свом вишегодишњем раду испитао преко двије хиљаде лица.

У складу са дневним редом, учесници су имали прилику да чују више о ефикасном форензичком интервјуисању у циљу прикупљања информација од лица и то припремама услова за интервју, фазама процеса, динамици процеса, темама и питањима, те грешкама у интервјуисању, а затим и о провјери аутентичности исказа односно детекцији лагања и манипулација, те проблемима у детекцији лагања, анализи вербалних садржаја, анализи невербалних садржаја, карактеристикама аутентичних исказа и карактеристикама лажних исказа.